У поглављу о функционалној хармонији аутор уводи појам јаких и слабих акорда: И, ИИ и ИВ се опћенито третирају као јаки акорди. В, ВИ и ИИИ се опћенито третирају као слаби (ИИИм7 и ВИм7 јер представници Тоника представљају посебан случај, о чему ће бити ријечи у наставку.)