Једноставнији омјери стварају складније односе; сложенији односи стварају дисонантне односе. На пример, два звука чије се фреквенције међусобно односе у односу 2 према 1 (можда је један 440 Хз, а други 880 Хз) чине октаву.
Једноставнији омјери стварају складније односе; сложенији односи стварају дисонантне односе. На пример, два звука чије се фреквенције међусобно односе у односу 2 према 1 (можда је један 440 Хз, а други 880 Хз) чине октаву.