Фестингерова когнитивна дисонанца

Фестингерова теорија сугерише да недоследност између веровања или понашања изазива непријатну психолошку напетост (тј.е., когнитивна дисонанца), наводећи људе да промене један од недоследних елемената како би смањили дисонанцу или додали сугласничке елементе да би повратили сагласност.

1. Шта је пример теорије когнитивне дисонанце?
2. Какве је експерименте урадио Фестингер?
3. Зашто су субјекти од 1 УСД у Фестингеровој студији променили мишљење о задатку?
4. По чему је познат Леон Фестингер?

Шта је пример теорије когнитивне дисонанце?

Когнитивна дисонанца изазива осећај нелагоде и напетости, а људи покушавају да ублаже ову непријатност на различите начине. Примери укључују „објашњавање ствари“ или одбацивање нових информација које су у супротности са њиховим постојећим уверењима.

Какве је експерименте урадио Фестингер?

Леон Фестингер и његов колега Јамес Царлсмитх извели су експеримент у вези когнитивне дисонанце 1959. године. Замолили су учеснике да извршавају досадне задатке, попут вишекратног окретања клинова у плочи за квачице по сат времена. Половини учесника плаћено је 1 УСД, а другој половини 20 УСД.

Зашто су субјекти од 1 УСД у Фестингеровој студији променили мишљење о задатку?

Испитаници којима је плаћен само 1 долар имали су већу вероватноћу да осете несклад јер не добијају довољно оправдања за лагање. Као одговор на дисонанцу, они који су платили 1 УСД променили су мишљење и рекли да је задатак заиста пријатан, да се уклони дисонанца.

По чему је познат Леон Фестингер?